Ћирилица Latinica English

 

 

15. Конгрес геолога Србије

-  ТРАДИЦИЈА  И  НОВИ  ИЗАЗОВИ  -

 

Извештај о Конгресу

 

Организатор:          Српско геолошко друштво
Суорганизатори:    Савез геолошких инжењера и техничара Србије
  Геолошки институт Србије
  Рударско геолошки факултет Универзитета у Београду

 

ПОД ПОКРОВИТЕЉСТВОМ:

Mинистарство животне средине и просторног планирања Републике Србијe

Град Београд, Секретаријат за заштиту животне средине

Привредна комора Србије

 

СПОНЗОРИ:

НИС а. д. Нови Сад

Саобраћајни институт ЦИП Београд

Rio Tinto-Rio Sava Exploration д.o.o., Београд

Институт за водопривреду "Јарослав Черни", Београд

Институт за путеве, Београд

Привредно друштво Термоелектране и копови, Костолац

 

 

Од 1951. године до данас на подручју некадашње Југославије одржано је већ 14 геолошких конгреса. Последњи је одржан у новом Саду као 14. конгрес геолога Србије и Црне горе. Сви досадашњи Конгреси организовани су од стране Заједнице геолошких друштава Југославије, а касније Заједнице геолошких друштава Србије и Црне Горе, и увек је Српско геолошко друштво учествовало у њиховој организацији. Српско геолошко друшто као формални наследник Заједнице геолошких друштава Југославије наставило је све активности ове заједнице, преузело чланство у међународним организацијама и заједно са Савезом геолошких инжењера и техничара Србије организовало 15. Конгрес геолога Србије.

Мото конгреса гласи «Традиција и нови изазови». Геологија у Србији има изузетно дугу традицију. Српско геолошко друштво је основано 1891. године, са задатком да пручава геолошку грађу Србије и суседних земаља. У то време од Учених друштава у Србији постојало је само Српско лекарско друштво. Нови изазови представљају сталну тежњу за новим чињеницама, новим методологијама, или само једну генералну тежњу ка бољој будућности наше геологије.

Конгрес је одржан у просторијама Привредне коморе Србије. Отварање конгреса обављено је у Свечаној сали Коморе (Ресавска 15), а радни део организован је у просторијама Коморе, Теразије, 23.

Скуп је отворио Министар рударства и енергетике Републике Србије, др Петар Шкундрић. Поред њега скупу су се обратили Анђелко Ковачевић дипл. инж., Потпредседник Привредне Коморе Србије, др Ивица Радовић, државни секретар Министарства животне средине и просторног планирања Републике Србије, др Кирил Кравченко, Генерални директор Нафтне индустрије Србије, као и др Виктор Савељев, Директор Дирекције за геологију и разраду ОАО „Газпром њефт“ из Москве.

Министар рударства и енергетике Републике Србије,
др Петар Шкундрић отвара Конгрес

 

Дипл. инж., Анђелко Ковачевић
Потпредседник Привредне Коморе Србије

 

Др Ивица Радовић, државни секретар Министарства животне
средине и просторног планирања Републике Србије

 

Др Кирил Кравченко, Генерални директор Нафтне
индустрије Србије, поздравља учеснике Конгреса

 

др Виктор Савељев, Директор Дирекције за геологију
и разраду ОАО „Газпром њефт“ из Москве

 

 

Рут Алинтгтон Председница Европске федерације геолога

 

 

Др Марко Комац, Директор геолошког
завода Словеније

 

 

Др Хазим Хрватовић, Директор федералног завода за
геологију Босне и Херцеговине

 

Дипл. инж. Драган Митровић, Директор Републичког завода
за геолошка истраживања Републике Српске

 

Др Ибрахим Абеид, Директор департмана за
геологију и рударство IRC-а у Триполију

 

 

Председник организационог одбора, др Ненад Бањац, уручује захвалницу
др
Ивици Радовићу, државном секретару
Министарства животне средине и просторног планирања
Републике Србије

 


Учесници скупа на свечаном отварању.

 

 

У другом делу церемоније отварања скупу су се обратили гђа. Рут Алинтгтон Председник Европске федерације геолога, Др Марко Комац, Директор геолошког завода Словеније. Др Хазим Хрватовић, Директор федералног завода за геологију Босне и Херцеговине, дипл.инж. Драган Митровић, Директор Републичког завода за геолошка истраживања Републике Српске, Ибрахим Абеид, Директор департмана за геологију и рударство IRC-а у Триполију. На крају церемонијалног дела др Ненад Бањац, Председник Организационог одбора Конференције, уручио је захвалнице организацијама и институцијама које су помогле одржавање конгреса.

После свечаног отварања одржана су три пленарна реферата:

Радном делу скупа prisustvovao је велики број учесника из иностранства, као нпр. Рут Алингтон - Председник Европске федерације геолога, др Виктор Савељев - Директор Дирекције за геологију и разраду ОАО „Газпром њефт“, Москва, др Мирко Комац - Директор Геолошког завода Словеније, Др Хазим Хрватовић, Директор федералног завода за геологију Босне и Херцеговине, дипл.инж. Драган Митровић, Директор Републичког завода за геолошка истраживања Републике Српске, др Ема Мартон – представник геолошког института Мађарске, др Мирчеа Тицлеану - представник Геолошког завода Румуније, преко 20 геолога компаније Гаспром-њефт из Русије, преко 20 других гостију из Европе и САД, као и већи број геолога из земаља у блиском окружењу.

Током Конгреса одржано је 138 предавања у виду усмених или Power Point презентација. Попред тога представљена су 42 постера. Велики број радова објављен је у Зборнику – укупно 113 радова и 31 проширени апстракт. Зборник радова објављен је као класична публикација, али и као PDF фајл. Овде можете преузети комплетан Зборник радова припремљен као PDF документ. Важно обавештење PDF документ има више од 100 MB.

Теме конгреса биле су следеће:

    1. Минералогија, кристалографија, петрологија, геохемија
    2. Регионална геологија и палеонтологија
    3. Истраживање и коришћење минералних сировина, Економска геологија
    4. Геологија и разрада лежишта нафте и гаса
    5. Геофизика
    6. Инжењерска геологија и Геотехника
    7. Хидрогеологија и геотермална енергија
    8. Геоекологија и просторно планирање
    9. Геолошки информациони системи и Даљинска детекција
    10. Студентски радови

Поред тема, одржана је и дискусија:

  • Стање и перспективе геолошке струке

 

На крају радног дела Конгреса приређена је свечана вечера за све учеснике.

Екскурзије:

Током 15. Конгреса геолога Србије oрганизоване су стручне ексурзије.

А1. Геолошки локалитети Београда

Учесници су обишли неколико локалитета, интересантних са аспекта хидрогеолошких и геотехничких истраживања.

1. Геотехнички радови везани за уређење и санацију неких објеката Калемегданске тврђаве, као нпр. барутни магацин који је такође део историјског комплекса тврђаве, а где ће се учесници упознати са специфичним геотехничким решењима изведеним у циљу заштите овог објекта

2. Учесници су посетили локалитете  око Умке,  једног од највећих клизишта у нас и упознавали се са могућностима санације.

3. Учесници су погледали геолошке и геотехничке радови на изградњи обилазнице око Београда.

А2. Геолошки локалитети Београда

Учесници су обишли више локалитета на којима може да се сагледа геолошка грађа Београда.

 1. Профил седимената миоценске старости испод споменика "Победник" на Калемегдану.

 2. Машин Мајдан, геолошки локалитет у оквиру Топчидера. На локалитету су откривене типичне спрудне ургонске творевине доње креде, покривене плитководним приобалским седиментима горње креде.

 3. Изданци мезозојских творевина у долини Топчидерске реке. Обављен је обилазак више локалитета на којима су откривени изданци са творевинама различитих фација јурске и кредне старости.

Б. Пост-конгресна ексурзија

У суботу, 29 Маја 2010, одржана је екскурзија током које су учесници посетили неколико занимљивих локалитета у околини Костолца.

1. Обилазак активног површинског копа угља „Дрмно“ на коме се експлоатише угаљ (лигнит) и снабдевају термоелектране „Костолац А и Б“ укупне инсталисане снаге 1 000 MW. Цео површински коп, као и  литолошки профил горњег дела Понтске угљоносне серије сагледан је са видиковца. Сама серија је откривена у дубини од око 80м и ширини од преко 3км. Јасно се виде површински лесни седименти испод којих се простире шљунковито песковита серија као непосредна кровина III угљеном слоју. Са видиковца је осматрана и рударска механизација којом се откопава угаљ и кровински седименти.

3. Посета археолошком локлаитету „Виминацијум“, на коме се налазе остаци једног од најзначајнијих градова Римског Царства из периода од I до VI века нове Ере. Више о Виминацијуму можете сазнати на сајту http://www.viminacium.org.rs/

Током посете учесници су обишли део војног логора, део урбаног језгра, гробнице и споменике римског периода, резиденцијалне објекте, терме, пристаниште и главни улаз у насеље итд.

Део насеља на површини од око 2 km2 откривен је геофизичким истраживањима. Ту се пре свега мисли на градско гробље, терме – купатила и капију војног логора. Рударским радовима откривен је аквадукт којим се Виминацијум снабдевао пијаћом водом од изворишта до града у дужини од 10 km.

Учесници су посетили и локалитет где је октривен скелет мамута "Вика", где је сагледан и геолошки профил места.

Током обиласка археолошких локалитета обезбеђена је пратња стручних водича и кустоса а за учеснике екскурзије приређен је оброк припремљен по рецептима кухиње старог рима.

 

 

 

 

 

Организациони одбор Конгреса:

 

Председник:             Ненад Бањац

Потпредседник:       Адам Дангић

Секретаријат:

Секретар:                 Бошко Јевтовић

Сарадници:

Урош Ђурић
          Драгана Петровић
          Ана Младеновић
          Иванка Митровић

 

Чланови одбора:


Душан Подунавац
Добрица дамњановић
Миодраг Бањешевић
Александра Маран
Љубинко Савић
Дане Радаковић
Ирис Вуковић
Дејан Марковић
Милена Цукавац
Наташа Ђокић
Зоран Никић
Александра Гулан
Мери Ганић
Зоран Поповић
Марко Бабовић
Немања Тодоровић
Родољуб Гајић,
Гордана Хаџи-Нинковић,
Владимир Симић,
Радмила Павловић
Петар Докмановић
Ивана Васиљевић

 

За све додатне информације можете се обратити Организационом одбору
 

ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР

E-пошта: gorgf@rgf.bg.ac.rs

телефон: +381 11 3219 103

факс: +381 11 3235 539

 

                                                                               
   Насловна страна                                                             Home Page